Šveđani po drugi put među Srbima

Peca Vlatković — Sun, 20 May 2007 21:32:03 GMT

Šta da kažem sem da je ova poseta naših drugara i kolega iz Švedske bila podjednako uspešna kao i ona prva. Doduše, manje piva je popijeno na samom startu ali je sve to kasnije nadoknađeno samopregornim zalaganjem svih učesnika ovog skupa :-). Program je bio isti s tim da smo sada nešto više vremena proveli u druženju nego u razgledanju grada. Malo smo promenili prioritete očigledno, a i vrućina je udarila (30-32c) što nije previše prijalo Nordijcima nenaviknutim na jako sunce i omorinu.

Beograd se i ovog puta pokazao dostojno titule glavnog grada. Čist, umiven, veseo i lep, ostavio je snažan utisak na naše goste. Čak toliko snažan da ćemo ova druženja pokušati da pretvorimo u tradiciju. E pa ŽIVELI!.

Voda

Peca Vlatković — Wed, 09 May 2007 07:41:00 GMT

Pogledajte Bebikin novi post, vrrrrlo je poučan!

Vikinška osvajanja u 21. veku

Peca Vlatković — Tue, 01 May 2007 08:23:47 GMT

Vikinzi (pa i Šveđani) su batalili osvajanja Evrope još pre oko 1000 godina kada su ukapirali da je izvoz čelika i ribe daleko unosniji i bezopasniji posao. No prošlog vikenda sam bio svedok i direktni učesnik jedne mini invazije potomaka Vikinga na Srbiju. Naime, oko 40 kolega i koleginica iz Stokholma, iz kompanije Mogul za koju radim, došlo nam je u posetu sa namerom da se bolje upoznaju sa ovdašnjim kolegama i da se pobliže upoznaju sa životom i lepotama Beograda.

A život i lepote su im se jaaaaaaako svideli! I to od trenutka izlaska iz zgrade aerodroma "Nikola Tesla" kada im je "naše" sunce poželelo najtopliju moguću dobrodošlicu. Kao narod koji pola godine provede u zimskom polumraku bez sunca i toplote Šveđani gaje izvanrednu naklonost prema suncu koje mi skoro uvek prihvatamo tako zdravo za gotovo. Pošto su ipak stigli sa tri na 23 stepena trebalo im je malo hlađenja pa su sa lakoćom slistili jedno šest sanduka piva koje smo mi tako ponosno dovukli. Naravno ovo je bila samo uvertira u mnogo veće podvige koje su nastupajuće večeri učinili za stolovima i barovima beogradskih kafana :-). Biće dovoljno da kažem da se te noći jako malo spavalo.

Narednog jutra smo, podeljeni u nekoliko grupa, pokušali svojim gostima da predstavimo grad i njegove žitelje što je moguće bolje. U tome nam je dosta pomogao i Beogradski maraton koji je na ulice izmamio sve generacije beograđana i beograđanki. Jedan od utisaka naših drugara je direktnost u uspostavljanju kontakta sa nepoznatim osobama. U Švedskoj imate utisak da je svaki čovek svet za sebe, na ulici, restoranu i uopšte u bilo kakvom socijalnom kontaktu. Ovde su bili jako opušteni. Vrlo brzo su shvatili da je sasvim uobičajeno da se prolaznici normalno promatraju i "merkaju" što se, posebno muškom delu, jako svidelo. Ni arhitektura grada ih nije ostavila ravnodušnima. Fascinirala ih je šarolikost zgrada i stilova i na momente njihova pomalo haotična postavka. Naravno, nakon priče o burnoj više hiljada godina dugoj ratnoj istoriji Beograda, shvatili su zašto je sve tako kako je. Pored uobičajenih turističkih atrakcija trudili smo se da im pokažemo i pravi Beograd, odnosno delove gde turisti slabo zalaze, tamo gde obično živimo, mi. Tako smo završili na Čuburi, jednom od najživopisnijih delova Beograda.Užitak nam je upotpunio ručak u jednom, po meni, od najboljih restorana u Beogradu, Iguani. Hrana je u ovom restoranu svima došla kao osveženje posle rolovanih kalorijskih bombi od prethodne večeri. No više o ovom sjajnom restoranu nekom drugom prilikom. Posle Iguane lagana šetnja kroz procvetale čuburske uličice nas je dovela do Hrama Svetog Save na Vračaru. Ogroman hram okružen oskudnom okolinom je ostavio na Šveđane veoma snažan utisak. Nisu znali da se još negde u svetu zidaju ovolike crkve. Objasnio sam im da je gradnja počela davno, pre Drugog rata i da sada vraćamo zaostale dugove prema precima i istoriji, kao i koliki je istorijski značaj samog mesta. Stvari koje su se na tom mestu desile davno jako su nas povredile, i gradnja tolikog hrama nije više pitanje samo vere već iskupljenja i završavanje započetih pa zaboravljenih poslova.

Laganom šetnjom nizbrdo kroz delove Kliničkog centra, stigli smo do Američke ambasade. Jak utisak na mene je ostavilo negativno izjašnjavanje naših gostiju prema dotičnoj instituciji i politici zemlje koju ona predstavlja. Naravno, to se ne poklapa sa zvaničnom politikom švedske vođenom u zadnjih stotinak godina koja je nekako uvek bila na strani trenutno najjače sile,bilo da je to Nemačka u drugom svetskom ratu ili Amerika danas. Bože sačuvaj da izjednačavam Ameriku sa nacističkom Nemačkom već želim da istaknem mudrost švedske politike i njenih državnika koji nisu bili samo političari. Pitam se ko je glup a ko pametan ovde i gde je granica onoga što bi neko učinio za svoj narod a da to možda bude i protivno ličnim moralnim ubeđenjima. Ovde bi smo mogli mnogo da naučimo od Šveđana.

Na dva minuta od Američke ambasade se nalazi i hotel Rex koji je bio polazna tačka naše ture tako da smo otpratili goste na kratki odmor i osveženje.

Popodne smo proveli u vožnji Savom i Dunavom i pokazivanju Beograda i okoline iz žablje perspektive. Teško je impresionirati Šveđene vodom pošto su stara pomorska nacija pa je priča o velikim bitkama koje su se događale okolo i domaće, brodsko, pivo "izvuklo" stvar. Pošto je ovo zagrevanje uspešno završeno red je došao na ponavljanje dostignuća od prethodne večeri. Mnogi nisu ni spavali.

Ujutro smo popili jednu omanju plantažu kafe, malo se propržili na jutarnjem suncu (omiljeni švedski sport) i otišli do aerodroma. Sutradan smo bili zatrpani zahvalnicama na divnom i nezaboravnom boravku. Sledeću turu čekamo uskoro.

Na kraju, lepo smo se proveli. Cilj posete je postignut, upoznali smo se sa kolegama sa kojima smo do sada sterilno komunicirali samo putem MSN-a, Skype-a i email-a. Sada kada smo se videli, popričali ne samo o poslu, kada su videli da smo normalni, komunikativni, nenaoružani ;-) verujem da će komunikacija biti daleko lakša..

Mi kao domaćini smo vrlo ponosni na ceo događaj, mislim da smo uradili sjajan PR za našu zemlju i glavni grad. Mene lično je uhvatio neki romatičarski zanos iz vremena kada su se Srbi vraćali u domovinu, sa sobom dovodili ljude i donosili znanje a zarad opšte dobrobiti. Dobro sam se osećao. Skoro kao na protestima iz 1996 :-)

"Politikin zabavnik" superbrand

Peca Vlatković — Tue, 24 Apr 2007 21:09:24 GMT

Veoma me je obradovala vest da je moj omiljeni časopis "Politikin zabavnik" ušao u grupu srpskih superbrendova. Divno je da se pored industrijskih giganata na listi nađe i jedan zabavno-obrazovni koji je obeležio i usmerio živote mnogima od nas.

Sećam se kako mi je otac pričao da je na tavanu svog dede (mog pradede) "gutao" zabavnike. Za moju sestru, brata i mene je to bila obavezna literatura a i ovi naši današnji klinci su vrlo blizu da uskoro počnu da se "penju" na tavan naše porodične kuće i počnu da “brste” sačuvane zabavnike iz 70-ih. Čini me jako ponosnim što sam ja treća generacija čitalaca zabavnika u mojoj porodici a i četvrta stasava! Bilo je divno odrastati uz njega i zato narode, kupujete Zabavnik! Bila bi nemerljiva šteta da se ovaj divni i jedinstveni primerak srpske kulture i obrazovanja ugasi.

I na kraju bih voleo da citiram besmrtne reči genijalnog Vladimira Bulatovića Viba, nekadašnjeg urednika Politikinog Zabavnika:

Z brisati dosadu gumicom radoznalosti.
A tlas stavljaj pod glavu da bi se svako jutro budio na drugom kontinentu.
B uni se protiv svakog popovanja.
A mrel otvaraj, čitaoče prinče, čim dune jak vetar, možda čete odneti na tvoju planetu.
V oli to dete koje svaki čovek nosi u sebi.
N ikada ne piši iskvarenim jezikom okorelih administrativaca i malograđana
I di u svet mašte, slobodno, ne čekajući ničiju dozvolu.
K oračaj lakim korakom u pravcu svetlosti koja jača ljudski duh.

Još jednom čestitke Zabavniku!

Vlatkovic.NET - Razno

Šveđani po drugi put među Srbima

Voda

Vikinška osvajanja u 21. veku

"Politikin zabavnik" superbrand